Милован Глишић,

познати српски приповедач, неколико летњих распуста седамдесетих година 19. века проводио је код свог пријатеља у Космају, Владимира Ковачевића, учитеља у Неменикућу. У више својих дела описао је овдашње људе и догађаје, стварне или измишљене, а у приповетци „Учитељ“ детаљно је осликао манастир:

„Тресије су под Великим Космајем. Леп пропланак, с обе стране жуборе поточићи – један баш близу, а други мало даље. Одмах до једног потока развалине су старог манастира што се звао Тресије. Још стоје опали зидови и мало свода. Види се да је био мали манастир. Наоколо се познају још зидине уравњене са земљом. Кажу да су то биле ћелије. Мало више, познаје се, ко лик добро гувно, где је био ваљда рибњак, шта ли. И сад је ту блато и вода. Ту су, веле, закопана три манастирска звона, још онда кад је настао турски зулум. Испод једне букве близу извире изворац, бистар као суза, најхладнија и најлепша вода у Космају. Одатле се види на према се Сибница, Ропочево, нешто Рогаче, немекућске њиве и тресијска механа за добар пушкомет крај пут арогачког… Ко год дође под Космај, ретко те неће изаћи до Тресија.“

37 Comments