Народна песма
Мада је у ршевинама пуна два века, овај манастир је врло присутан у свакодневном животу оближњих мештана. О њему се с колена на колено преносе предања, казивања и снивања. У народу песма остаде:
„Ој Космају, висока планино,
Горњи вису, бесмртна старино,
да те питам шта је некад било,
ој Космају, место моје мило.
Данас ево своју жељу блажим
када мира у твом хладу тржим,
а душа ми тек налази мира
код Тресија, стара манастира.
Рушевина и зидина стара
сакривенна од светских варвара,
усред шуме и ти гора густи
допрли су Азијати пусти.
Крст од цркве земљи оборише,
попалише свете слике бледе,
исекоше калуђере седе.
Али веру и то српско име
порушити нису могли чиме.“