Чесме Космаја

Боравећи у Неменикућу, код свог пријатеља и земљака, учитеља Владимира Ковачевића, наш познати писац Милован Глишић је често излазио на Космај. Једном приликом, затечен призором под рушевинама манастира Тресије, записао је:
„Испод једне букве близу манастира извире иворац, бистар као суза, најхладнија и најлепша вода у Космају.“
Манастир се помиње и у много ранијим записима. Бројни монаси су се снабдевали водом са поменутог извора, и не само њега. Они су бринули о читавој околини и уређивали је, па и изворе. О томе сведочи и М. Видаковић у својој „Аутобиографији“ кад каже „… зидани бивши студенци…“ запусте манастир крајем тридесетих година 18.века. Време и одсуство брижне и вредне руке испомера камење и утре трагове рада људских руку. Остала је само вода са свим својим тајнама.

Боро Шобот


Fatal error: Allowed memory size of 176160768 bytes exhausted (tried to allocate 93 bytes) in /home/stulma/public_html/manastirtresije.org/wp-includes/cache.php on line 672